Институције РС морају да се спреме за кризу
Република Српска и њене институције морају да почну да размишљају о евентуалном избијању нове економске кризе и припреме мјере како ће је ублажити.
Владимир Вучковић, члан Фискалног савјета Србије, рекао је да Србија и РС имају исте проблеме, те да треба водити рачуна о најавама свјетских економиста и направити евентуалну припрему за кризу која још није стигла, а која се најављује.
На округлом столу био је и Вјекослав Петричевић, министар привреде и предузетништва Републике Српске, који је рекао да су одговори на могућу економску кризу смањење буџетске потрошње и растерећење привреде, како би били створени повољнији услови за пословање.
"Посланици су на сједници Народне скупштине јуче разматрали и два нацрта закона која се односе на лакшу регистрацију и јефтиније услове пословања, као и привлачење нових инвестиција", рекао је Петричевић.
Економски стручњаци нагласили су да је ситуација данас у односу на 2008. годину, када је избила посљедња економска криза, драматично различита, почев од тржишта радне снаге, па до новца којима располаже држава.
Бранко Кецман, члан Удружења "Мисли добро", истакао је да увијек постоји могућност да дође до кризе, али нико не може сигурно да потврди да ли ће до ње доћи или не.
"Свака криза је шанса, те уколико идентификујемо проблеме, можемо се адекватно припремити за кризу", рекао је Кецман.
Према његовим ријечима, потребно је кренути са сређивањем јавних финансија, односно да се Република Српска и БиХ почну задуживати на дужи рок, како би се смањила отплата кредита у наредним годинама.
"Потребно је и радити на реструктурисању јавних предузећа, те да се смање намети на привреду, првенствено намети на плате, како би предузећа могла бити конкурентнија и да се на страним извозним тржиштима квалитетније боре", рекао је Кецман. Велики значај, додао је он, има и подстицај да компаније улажу у нове технологије, те да се на тај начин компаније изборе с недостатком радне снаге, али и повећају продуктивност.
Божана Шљивар, начелник Одјељења за финансије у Градској управи Бањалуке, рекла је да се ова локална заједница већ спрема да направи стрес тест да види "шта би било кад би било".
"Учешће плата у буџету је много велико и неопходно је редефинисати систем социјалних давања", навела је Шљиварева.
На округлом столу могло се чути и како су неке од највећих свјетских компанија већ почеле с припремама за избијање могуће кризе, која може, а и не мора доћи. Оно што је истакнуто је и да држава не смије и не треба у овом тренутку повећавати плате, те да мора помоћи привредницима како би ушли у нови инвестициони циклус. Један од закључака био је да треба реструктурисати јавни дуг и јавна предузећа и отворити причу о акумулираним средствима, између осталих, и оним из Централне банке БиХ.
