Како доћи до концептуалног оквира за дефинисање стратегије одрживог економског развоја Републике Српске чија посљедица ће бити стабилан економски раст?

Дилеме:
o    Активна вс пасивна стретигија економског развоја
o    Либерални приступ вс „квази“ државни концепт економског развоја

Ограничења:
    Становништво – проблем депопулације, образовни систем
    Географски положај
    „Супертржиште“ ЕУ
    Традиција, вјерско и културно насљеђе у контексту либералног капитализма
    Феномен тоталне деиндустријализације
    Неконкурентност и непродуктивност
    Правна несигурност
    Инертан и олигоцентричан банкарски сектор без здраве конкуренције

Могући правци дјеловања:
    Олигоцентрични привредни развој са наглашеним коришћењем компаративних предности у појединим регијама
    Стратегија дугорочног форсирања примарног ресурса – Електропривреда РС као примарни носилац привредног развоја
    Одређивање стратегије на основу корелационе анализе са „супертржиштем“ ЕУ уз обавезно увођење тзв „бафер“ привредних дјелатности које би амортизовале тржишне циклусе
    Дестимулисање државе као најпожељнијег послодавца на тржишту рада
    Јасан однос према исплативости и друштвеној корисности реиндустријализације
    Стратешко преиспитивање могућности развоја на сектору услуга које би биле понуђене становништву најразвијенијих земаља ЕУ
    Стратегија изведена из стратегије економског развоја ЕУ за западни Балкан која не постоји