БАЊАЛУКА - Мала примања, неуређен систем, лоши радни и животни услови, корупција и бесперспективност најчешћи су разлози због којих се људи одлучују на одлазак из земље. И политика и држава морају да се укључе и траже начин како да се то заустави, поручено је јуче с округлог стола "Народ који нестаје, а може и другачије" Удружења "Мисли добро".
Примјери из неких земаља показују да је то могуће. У протеклих неколико година Естонија, Пољска па и Бугарска су зауставиле негативне трендове и у те земље данас долази више људи него што из њих одлази.
"Држава мора да иницира национални програм и стратегију спречавања демографске катастрофе користећи искуства земаља које су успјеле да зауставе негативне трендове, а имајући у виду узроке који су познати и због којих млади одлазе. Треба да се фокусирају на двије ствари: економски опоравак и наталитетну политику, које треба да буду у фокусу. Промјена система мора ићи у правцу стварања амбијента да се на овим просторима вреднује знање, стручност, поштење и рад, а не партијска припадност, рођачке везе и политичка подобност", рекла је Наташа Тешановић из "Мисли добро".
На округлом столу презентовани су резултати истраживања о разлозима због којих се људи најчешће одлучују да напусте ове просторе.
Иван Шијаковић, социолог, који је презентовао резултате анкете, рекао је да је најгоре што људи одлазе, а нико не долази, те да људи у суштини одлазе зато што сматрају да се ништа неће промијенити.
"Разлог одласка у неку државу је бољи животни стандард, а на другом мјесту је уређена држава. Овдје народ вијековима вапи за уређеном државом", рекао је Шијаковић, додајући да нашој култури одговара став "само да не буде горе".
Он је рекао да су мотиви за одлазак прије свега социјални и да су они од давнина били такви те да је такав случај са 157 држава, а не само БиХ, као и да је ту ситуацију јако тешко промијенити.
Психолог Љиљана Крнета рекла је да је овај простор у транзицији те да либерални капитализам односи свој данак и да је прије свега неопходно обезбиједити егзистенцију људима те квалитет живота подићи на виши ниво.
Љубомир Бандовић, познати београдски глумац, рекао је да је породица као нуклеус друштва уништена, те да сви треба да се боримо јер смо данас дошли у ситуацију да нам неко продаје слободу, која се свела на то да имаш све, а у ствари немаш ништа.
"Живимо на плодном земљишту, имамо воду и бахатимо се. Нама овде вазда нешто фали", рекао је Бандовић, додајући да је неопходна национална стратегија коју данас немамо.
На округлом столу учествовали су и посланици Народне скупштине РС, који су такође нагласили да је неопходно прије свега да се сви уједине око рјешавања проблема одласка, али да то представља проблем јер се мање-више све гледа кроз политичку призму и своди на препуцавање.
"Не бавимо се економијом. Извозимо људе јер нам је то једино остало. Мајке у РС не могу да нарађају дјеце колико треба људи Западу", рекао је Давор Шешић, посланик СДС-а.
Марко Аћић, генерални секретар Народне скупштине РС, рекао је да вјерује да ће у будућности бити боље.
"Радије бих улагао у наталитетну политику него у инфраструктурне пројекте, радије бих да на аутопутевима видим дјецу него капитал", истакао је он, док је Никола Кужет, међународни секретар НДП-а, рекао да се тренд одласка може промијенити, али да људима треба дати прилику те да треба мијењати систем у којем пролазе сналажљиви, а не способни, вриједни и упорни.
Један од учесника на округлом столу Синиша Бундало, који је неколико година провео у иностранству, рекао је да би многи људи жељели да се врате, али прво поставе питање шта се промијенило и, кад схвате да није ништа, одустану.
