Лијекови у БиХ најскупљи, надзор над тржиштем не постоји 

 
Регулатива која се односи на тржиште лијекова у Босни и Херцеговини, а која се доноси на свим нивоима власти (држава, ентитет, кантон), у искључивом је интересу велетрговаца и малопродајних ланаца апотека, а посљедица тога је да грађани Босне и Херцеговине у односу на Хрватску, Србију и Црну Гору плаћају највише цијене лијекова. 

Оно што посебно забрињава, јесте чињеница да надзор над тржиштем вриједним преко 700 милиона КМ у Босни и Херцеговини практично не постоји, што искључиво одговара велетрговцима и малопродајним ланцима апотека у Босни и Херцеговини, који у односу на регионална тржишта, управо у Босни и Херцеговини убиру највиши профит.
Правилником о начину контроле, начину обликовања цијена лијекова и начину извјештавања о цијенама лијекова у БиХ који је на снагу ступио 1. јануара  2017. године предвиђено је да директор Агенције за лијекове у року од 60 дана, именује орган који ће вршити надзор над примјеном Правилника, међутим Надзорно тијело над примјеном Правилника именовано је тек у децембру 2018. године и због проблема са накнадама данас не функционише и не засједа. Знаимљиво је да је Босна и Херцеговина до те 2017. године била једина земља у Европи која није имала правилник о цијенама лијекова. 

Када је ријеч о самом Правилнику који је на снази, његов садржај у односу на садржај докумената из региона највише је на штету грађана Босне и Херцеговине јер је максимална велепродајна маржа на лијекове у БиХ 8 % док је у Србији и Црној Гори 6 %. 
Поред Правилника који је најзначајнији документ за тржиште велепродаје, ништа боља ситуација није ни са регулативом која се доноси на нивоу ентитета и кантона, а која је, такође, у односу на регион, највише на штету грађана Босне и Херцеговине и највише погодује ланцима малопродајних апотека у Босни и Херцеговини. Малопродајне марже које су дефинисали надлежни министарстви здравља Републике Српске и Федерације БиХ су фиксне и износе 20, односно 25 одсто, док су те марже у Црној Гори 18 одсто, а у Србији и Хрватској су диференциране на начин да што је лијек скупљи прописана маржа је мања. Примјера ради на лијек чија је велепродајна цијена 1.000 КМ, апотека у Републици Српкој може зарадити 200 КМ, у Федерацији БиХ 250 КМ, у Црној Гори 180 КМ, у Хрватској 100 КМ, а у Србији свега 15,6 КМ. 

Анализа "Реална цијена лијекова" показала је да је девет, од посматраних тринаест лијекова, из групе десет најпродаванијих лијекова у Босни и Херцеговини, најскупље у региону и да одговорност за то сносе сви нивои власти, прије свега Агенција за лијекове и медицинска средства БиХ, али и ентитетска министарства здравља и заводи за здравствено осигурање као и кантонални заводи здравственог осигурања. 

Анализа је урађена у оквиру пројекта "Реална цијена лијекова" кога реализује Удружење грађана Мисли добро и представља дио ширег пројекта "Подршка грађанима у борби против корупције" који имплементирају Центри цивилних ицинијатива као главни имплементатор уз финансијску подршку америчког народа путем Америчке агенције за међународни развој (УСАИД).

Комплетну анализу погледајте у ПДФ документу.

realna cijena lijekova.pdf 


Претрага

Календар догађаја

Прошли мјесец Октобар 2021 Следећи мјесец
П У С Ч П С Н
week 39 1 2 3
week 40 4 5 6 7 8 9 10
week 41 11 12 13 14 15 16 17
week 42 18 19 20 21 22 23 24
week 43 25 26 27 28 29 30 31