Улагања
Протеклих година у Републици Српској је за образовање издвајано око 4% бруто друштвеног производа (БДП), што је скоро за проценат испод европског просјека, односно готово дупло мање од богатијих европских земаља, попут Данске, Исланда, Шведске и Норвешке. Када је у питању регион, по доступним подацима, Хрватска за образовање издваја 4,7%, а Србија 5% свог БДП-а. Међународна препорука је да се за образовање издваја око 6% БДП-а, што значи да су за подизање квалитета образовног система РС неопходна и знатно већа улагања.
Предшколско образовање
Предшколско образовање
Неопходно је знатно повећати обухват дјеце у систему предшколског васпитања и образовања.
Око 8.500 дјеце је укључено у организовано предшколско васпитање и образовање, што представља око 14,5% укупног броја дјеце предшколског узраста у РС. Податак из 2011. године показује да је у Европској унији 93% дјеце, старости између четири године и узраста почетка обавезног образовања, обухваћено предшколским образовањем.
Доступни подаци показују да око 20 општина у РС уопште нема предшколску установу. Рјешење је оснивање нових јавних установа за предшколско образовање и подстицање оснивања овог типа установа у приватном сектору, али је неопходна и већа подршка родитељима/старатељима који нису у могућности да финансирају боравак дјеце у овим установама.
Основно образовање
Наставу у основном образовању у РС похађа око 92.000 ученика у 187 централних основних школа, 484 подручне, 12 музичких школа и 4 центра за образовање. Процјене из 2012. године показују да је стопа обухвата дјеце основним васпитањем и образовањем у РС висока, а стопа осипања ниска и у складу са европским препорукама. У основним школама у РС запослено је око 12.600 радника, а највише их је између 30 и 34 године старости, што значи да је кадар подмлађен.
У циљу квалитетнијег основног образовања, потребно је унапређивање услова рада у школама и модернизација процеса наставе. Неопходно је и унапређење подршке надареним и талентованим ученицима, јер су они важан ресурс РС. Потребно је унапређивати и квалитет уџбеника и других наставних средстава, у складу са модерним токовима.
Средње образовање
Средњим образовањем обухваћено је око 42.000 ученика у 89 јавних и четири приватне средње школе у Републици Српској.
Највећи број ученика уписује се у гимназије, док у стручној јавности преовладава став да је уписну политику неопходно додатно ускладити са потребама тржишног рада, првенствено на домаћем тржишту. Проистиче да уписне квоте треба креирати на начин да се добијају стручњаци који су потребни и конкурентни на тржишту.
У том сегменту, требало би размишљати и о оснивању дуалног модела стручног образовања, који подразумијева да ученици по упису средње школе заснују и радни однос у компанијама које их, упоредо са школовањем за одређено занимање, оспособљавају за практичан рад.
Највећи број ученика уписује се у гимназије, док у стручној јавности преовладава став да је уписну политику неопходно додатно ускладити са потребама тржишног рада, првенствено на домаћем тржишту. Проистиче да уписне квоте треба креирати на начин да се добијају стручњаци који су потребни и конкурентни на тржишту.
У том сегменту, требало би размишљати и о оснивању дуалног модела стручног образовања, који подразумијева да ученици по упису средње школе заснују и радни однос у компанијама које их, упоредо са школовањем за одређено занимање, оспособљавају за практичан рад.
Високо образовање
У Републици Српској студира близу 50.000 студената на два јавна универзитета и двије високе школе те седам приватних универзитета и 10 високих школа.
Проценат високообразованог становништва у РС износи свега око 8 одсто, док у Хрватској износи 18%, у Аустрији 18%, у Њемачкој 25%, а у ЕУ 28%. Иако Република Српска знатно заостаје по проценту високообразованог кадра, она биљежи пораст броја незапослених високообразованих грађана, из чега проистиче да је и овај сектор потребно боље ускладити са тржиштем рада. Неопходна је, притом, и већа подршка студентима који се одлуче за упис дефицитарних студијских програма. Један од проблема који је присутан су и недовољни смјештајни капацитети у студентским домовима.
Проценат високообразованог становништва у РС износи свега око 8 одсто, док у Хрватској износи 18%, у Аустрији 18%, у Њемачкој 25%, а у ЕУ 28%. Иако Република Српска знатно заостаје по проценту високообразованог кадра, она биљежи пораст броја незапослених високообразованих грађана, из чега проистиче да је и овај сектор потребно боље ускладити са тржиштем рада. Неопходна је, притом, и већа подршка студентима који се одлуче за упис дефицитарних студијских програма. Један од проблема који је присутан су и недовољни смјештајни капацитети у студентским домовима.
Неки од недостатака образовног система у РС, које је показала СWОТ анализа (Извор: Стратегија развоја образовања РС 2016-2021.):
- Слаба веза образовања са тржиштем рада и привредом
- Споро увођење нових и мијењање постојећих профила и програма образовања у средњим школама и на високошколским установама
- Образовањем се не стичу примјењива знања и практичне вјештине за рад у привреди, ни приближно према очекивањима послоне заједнице
- Систем образовања одраслих недовољно је програмски разрађен и недовољно ефикасан у реализацији
- Нема организованог и сталног стручног усавршавања наставног и васпитног кадра
- Непотребна бирократизација образовног процеса и оптерећеност наставног особља административним задацима
- Недовољна финансијска подршка за све нивое образовања, посебно за предшколско васпитање и образовање
