Рођења, умирања и бракови
У Републици Српској према резулатитима Републичког завода за статистику са пописа становништва из  2013. године, живи 1.170.342 становника и то  598,530 жена и 571,812 мушкараца.

Оно што је забрињавајуће је да је од 2002. године све мање  живорођене дјеце, све већи број умрлих који се из године у годину повећава тако да је разлика између броја умрлих и живорођених све већа. Најмањи број живорођених забиљежен је 2014. године и то 9.335, а највећи број умрлих био је у 2015. години и то 15.059, а те године био је и највећи негативан природни прираштај тако да је Република Српска у тој години изгубила 5.702 становника.



За ревитализацију тренда негативне демографске слике неопходно је планско и континуирано спровођење активне популационе политике. Прије свега, неопходно је да се становништву које се налази у репродуктивном периоду, указује на изузетну важност репродукције за цјелокупно друштво, те напредак и развој у свим сферама живота у Републици Српској.
Такође, неопходно је истаћи  и стање у погледу брачности, односно, закључења бракова у односу на број живорођене дјеце. Ово је врло важно са становишта броја живорођене дјеце. Наиме, око 84% живорођене дјеце се роди у браку. Подаци из области статистике бракова показују да  је присутан свеопшти тренд стагнације, односно, смањења броја закључених бракова у Републици Српској.
Из података Републичког завода за статистику евидентно је да се просјечна старост приликом закључења бракова повећава, па је тако примјера ради у 1998. години просјечна старост младожење била 30,4 године, а невјесте 26,3 године док је у прошлој години младожења у просјеку имао 31,9, а невјеста 28,3 године. Дакле просјечна старост младожење у периоду од 18 година повећала се за 1,5 година, а невјесте за двије године тако да је чињеница да са биолошког, медицинско-здравственог становишта из године у годину репродуктивна снага становништва је све мања.
У периоду 1998-2016. најмања укупна просјечна старост приликом рођења живорођене дјеце била је 2001. године и то 26,4 године, а највећа 2015. и 2016. године и то 28,8 година. У истом периоду најмања просјечна старост приликом рођења првог живорођеног дјетета била је у 2003. години и износила је 23,7 година, а највећа 2015. године када су мајке прво дјете рађале са 27,2 године.

Миграциона кретања
Веома важан елемент који служи за анализу демографских процеса јесу и подаци о миграционим кретањима. У погледу података о миграционим кретањима, извор је Агенција за идентификациона документа, евиденцију и размјену података Босне и Херцеговине.
Подаци из ове области приказују информације о унутрашњим миграцијама унутар Републике Српске, међуентитетска кретања, као и кретање између Републике Српске и Брчко Дистрикта. Даље, поред великог залагања институција Републике Српске, неопходно је активније укључивање јединица локалне самоуправе. Тако, није довољно да Република Српска дефинише одређене мјере популационе политике, неопходно је да и јединице локалне самоуправе дају њихов допринос у спровођењу тих мјера на терену. Када се говори о појединачним мјерама за креирање боље демографске слике, неопходно је да се одређеним механизмима, репродуктивном контигенту становништва помогне приликом стварања повољнијег финансијског окружења у животу појединца. Прије свега, то се односи на запошљавање и креирање здраве стамбене политике.

Образовање
Врло важан показатељ друштвених промјена  и трендова у друштву, јесу подаци о образовним структурама. Посматрајући податке Републичког завода за статистику може се закључити да је све мањи број уписаних у основну школу из простог разлога што је све мање живорођене дјеце. У посљедњих 18 годиа постоје одређена одступања али је пад константан. У школској 2003/2004. години дошло је до одступања од тренда смањења броја уписаних и наглог скока, због преласка на 9-огодишње основно образовање. Такође констатно је и смањење броја уписаних у средњу школу, тако да у посматраном периоду имамо мањи број уписаних за 9.819 или 18,9 одсто. Када је у питанју упис на више, односно високе школе слика је нешто другачија и тренд смањења уписаних евидентиран је у нешто краћем периоду и то од школске 2012/2013. године. Кад се упореде подаци за школску 2012/2013 за уписане  у средњу школу, те на више и високе школе, веома је уочљива чињеница да од те школске године почиње рапидно опадање на ова два нивоа образовања. Тако, кад се сагледа цјелокупно стање на тржишту рада, те у финансијским токовима, може се неформално наслутити да је свеопште присутан тренд неуписивања  на факултете, односно, да се све мањи број младих одлучује да студира послије средње школе. Незваничне информације су да све већи број младих напушта Републику Српску и одлази у иностранство. Ове чињенице је тешко образложити, првенствено због нерасположивости са информацијама о вањским миграцијама.