Буџет

Највећи изазов са којим се буџет Републике Српске суочава у овом моменту је проблем недостајућих прилива који би омогућили редовно измирење обавеза.
Изостанком кредитне подршке међународних финансијских институција суочавамо се са проблемом обезбјеђења дугорочних кредитних  средстава која се тренутно обезбјеђују уз већу камату што има за посљедицу умањење могућности остваривања текућег суфицита                      (увећане камате терете текуће расходе). Буџетски текући дефицит појавио се у периоду кризе 2009. и 2010. године и у 2014. години због катастрофалних поплава. Додатни проблем који је утицао на неликвидност је и укључивање фонда ПИО у буџет РС који је у унио у систем дефицит од око 100 милиона марака.

Да би се поправила ситуација, потребно је интензивно радити на заштити И повећању извор­них при­хо­да те балансирању буџета и остваривању текућег суфицита, јер је то једини начин да се умањи ионако велики износ дуга од око 5,4 ми­ли­јар­де КМ.

Фондови

Ако би РС тре­ба­ло не­гдје да прави ре­зове који требају донијети побољшање цјелокупног друштва он­да би то прво тре­ба­ло учи­нити са ло­шом пра­ксом у пословању Фон­да ПИО РС  и Фон­да здрав­стве­ног оси­гу­ра­ња РС  чиме је омогућено да здравствене установе буду највећи дужници за порезе и доприносе из којих се оне саме финансирају.
Оваквим поступцима се годинама стварају двос­тру­ки ар­ши­ни пре­ма ко­ји­ма државне институције (фондови, здравствене установе и јавна предузећа) могу да бу­ду ду­жници и да не сно­се никакве посљедице неодговорног пословања док са дру­ге стра­не ве­ћи­на по­сло­дав­ца из при­ва­тног се­кто­ра не сми­је ни да по­ми­сли да не измирује обавезе за порезе и доприносе.  Ако би то и ус­пје­ли, ра­дни­ци за по­че­так не би мо­гли да се ли­је­че, што ни­је пра­кса са ра­дни­ци­ма у ја­вним пре­ду­зе­ћи­ма, ко­ји­ма се књи­жи­ца овје­ра­ва на осно­ву те­ле­фон­ског по­зи­ва, а чи­ме се по­је­ди­нац из­ди­же изнад ин­сти­ту­ци­је. ФЗО се мора истргнути из „чељусти” постојећег здравственог система јер је тренутна ситуација неодржива.
Фонд ПИО, ко­јем се ина­че ду­гу­је око по­ла ми­ли­јар­де ма­ра­ка, у не­што је бо­љој си­ту­аци­ји, јер су се пен­зи­је по­че­ле ис­пла­ћи­ва­ти по тре­зор­ском сис­те­му, чи­ме је Фонд рас­те­ре­ће­н јер ви­ше не мо­ра­ директно по­те­за­ти за кре­ди­ти­ма али је у овај „брак” унио неизмирене обавезе у буџет Републике те дао додатни допринос нарушавању ликвидности буџета.

Јавна предузећа

 Ја­вна пре­ду­зе­ћа у Ре­пу­бли­ци Српској дио су по­ли­ти­чког пли­је­на и пар­тиј­ске ра­спо­дје­ле ко­ја се стро­го по­шту­је и на ко­ји­ма се за­сни­ва­ју ко­али­ци­они до­го­во­ри, а ка­дро­ви у њи­ма су угла­вном стра­на­чки хо­мо­ге­ни и по оби­ча­ју без би­ло ка­квих озби­љних ам­би­ци­ја.
Подјела функција је по основу партијских незваничних договора,а формално се проводе конкурси, чиме су партије као институције ослобођене одговорности за лоше управљање јавним предузећима које су "добили" на основу коалиционих споразума. То би хи­тно тре­ба­ло ми­је­ња­ти, а у ова пре­ду­зе­ћа ко­ја су већ пре­по­зна­тљи­ва као бас­ти­они по­је­ди­них по­ли­ти­чких оп­ци­ја тре­ба­ло би ангажовати менаџмент и надзорни одбор ко­ји би у слу­ча­ју до­брих ре­зул­та­та би­ли сраз­мјер­но на­гра­ђе­ни, односно у случају неуспјеха разрјешени дужности. Већ дужи низ година, јавна предузећа се сматрају „кравама музарама” за појединачне личне интересе, гдје одговорна лица, чланови надзорних одбора и менаџмент не требају да сносе никакву одговорност за лоше пословање
Због свега напријед наведеног, у друштву постоји увријежено мишљење да државна предузећа не могу бити успјешна,већ њихова једина функицја јесте „куповина социјалног мира” а у окружењу можемо видјети велики број веома успјешних државних предузећа у друштвима које су на скоро па истом степену развоја као и РС.

 Управ­ља­ње држа­вном имо­ви­ном

О ефикасности управљања државном имовином најбоље говори чињеница да не постоји јединствена свеобухватна евиденција државне имовине која је јавно доступна. Без пописа имовине тешко је њоме управљати ефикасно. Неке процјене говоре о имовини вриједној око 19,3 милијарди КМ што указује на огроман потенцијал. Приход и друге користи које друштво остварује од државне имовине је на драматично ниском нивоу,а додатни проблем лежи у неквалитетном оперативном управљању што има дугорочне посљедице на одрживост биодиверзитета те здравља грађана.