БАЊАЛУКА - Криза у Босни и Херцеговини, највећа од Дејтонског мировног споразума до данас, у посебан положај ставља медије и новинаре који одговорност за оно што раде, морају дићи на виши ниво, интерпретирати и анализирати чињенице, а не слијепо и без критике преносити изјаве политичара који све чешће спомињу рат.
Ово је између осталог истакнуто на дебати коју је организовало Удружење Мисли добро, а на којој су учествовали новинари и уредници из неколико редакција у Босни и Херцеговини.
"Дијалога, генерално у овом друштву нема. Преостаје нам да питамо и пробијамо те зидове. Често се понављају исти људи и исте приче али у задње вријеме све чешће чујемо ријеч рат и као новинар долазите у ситуацију да бирате да преносите те поруке или да их игноришете", рекао је Слободан Попадић, новинар Еуроблица.
Током дебате, могла су се чути и различита мишљења о томе колики истински утицај имају медији у Републици Српској и БиХ, а истакнуто је и да су медији, можда чак и више од политика и политичких партија подјељени по националним шавовима.
"Морамо инсистирати на чињеницама, све друго морамо оставити по страни. Рецимо, ако су политичари прихватили систем у смислу надлежности, новинари не смију дозволити да говоре да су то такозване институције. Новинари нису креатори система, они могу и требају критиковати и анализирати систем", рекао је Владимир Шушак, новинар БХРТ-а.
Оно око чега су се сви сложили јесте да медијима у БиХ, посебно у Републици Српској хронично недостаје дебата и сучељавање мишљења, а да је тако говори и чињеница да је само једном у историји Републике Српске одржана дебата предсједничких кандидата, што је поразно.
Рјешење је, како кажу новинари, у емисијама уживо, позивати све да кажу своје мишљење, а не да избјегавају присуство у емисијама уживо под изговором да је нека телевизија или медиј режимски или опозициони.
"Често можемо чути оптужбе у смислу издали сте национални интерес, а нико не поставља питање шта је тај национални интерес. Ми то немамо, национални интерес још увијек није дефинисан", рекао је Марко Шикуљак, новинар истичући да је у свему томе добро што има много медија па се могу чути различита мишљења али да генерално треба више одговорности медија и да се изјаве сагледавају у контексту, а не да се "пуко преносе".
Бранимир Ђуричић, новинар и предсједник Скупштине Удружења новинара Републике Српске каже да интерпретација чињеница доводи до проблема те да је цијела криза у Босни и Херцеговини почела оног тренутка када је неко наметнуо став да се судске пресуде не смију коментарисати.
"Чини ми се да је сваки гледалац добио свој медиј и ту тражи подршку за свој избор. Медији су подјељени више него етничке групе и политичке партије. Ми у удружењима смо идеолошки подјељени више него политичке партије", рекао је Ђуричић додајући да сматра да медији и немају толики утицај колико се мисли јер унапријед се зна који медиј и на који начин ће извјештавати о нечему.
Као још један од проблема истакнуто је да медији из Републике Српске тешко долазе до саговорника на различите теме у Федерацији БиХ, посебно у партијама као што су ХДЗ и СДА, док су с друге стране политичари из Републике Српске свеприсутни у медијима у ФБиХ гдје се често и међусобно посвађају.
"Хронично нам недостаје дијалог о свим темама у друштву, и из тог разлога Удружење Мисли добро одлучило је да почне са серијом дебата на различите теме. Чули смо новинаре и њихово виђење цијеле ситуације јер цијенимо да је њихов утицај и посао изузетно значајан, а идуће седмице ћемо окупити политичаре да чујемо и њихова мишљења", рекла је Сандра Гојковић – Арбутина, један од оснивача Удружења Мисли добро.
Цијелу дебату можете погледати ОВДЈЕ.
Цијелу дебату можете погледати ОВДЈЕ.
