SWОТ анализа показује како се снага привреде огледа у релативно повољном географском положају и близини кључних тржишта, релативно развијеној инфраструктури, дугогодишњој традицији производње и великом броју млађе високообразоване популације. Ту су и довољне количине и конкуретна цијена електричне енергије, природни ресурси те законска уређеност финансијског тржишта.

За слабости се узима незавршен процес приватизације, застарјела технологија и опрема, низак ниво инвестиција у модернизацију опреме и технологију, недостатак квалификоване радне снаге, коју захтијева тржиште рада као и висок ниво сиве економије.  Прилике се огледају кроз релативно добру комуникацијску повезаност са Европом и свијетом, приступ трговинским и другим организацијама. Пријетње се виде у политичкој нестабилности у БиХ, спором опоравку свјетске и европске привреде, жестокој конкуренцији из свих дијелова свијета, друштвеним и социјалним давањима која оптерећују пословање.

ИТ сектор а који је код нас још у развоју има своје потенцијале али и опасности. Иако стучњаци са платом која се креће од 1.500 до 1.900 КМ спадају у боље плаћене раднике, велики број њих углавном планира да напусти земљу, а на крају углавном у томе и успију. Плате и бенефити које западне компаније нуде једноставно се не могу одбити нити поредити са онима овде. Са друге стране постоје и јачају фирме у овом сектору које су почеле да извозе своје производе чиме се стварају услови за значајнији раст ове гране привреде.

Малопродајни сектор наставио је раст прошле године захваљујући солидним економским кретањима, расту посјета земљи и технолошком напретку. У последње вријеме домаћи трговци јачају и стварају услове за бољи пласман робе домаћих произвођача.

Иако су на малопродајном тржишту позиционирани међународни трговачки ланци, највише из земаља бивше СФРЈ очекује и улазак трговачких ланаца из осталих земаља Европске уније. И поред жестоке конкуренције домаћи трговински ланци јачају и повећавају број запослених. Распоређеност трговинских капацитета је неравномјерна због чега је неопходно да се ускладе са потребама становништва.

Недовољно развијена и изграђена инфраструктура, непостојање стратегије развоја туризма те неодговарајући кадрови  само су неки од проблема у сектору туризма.  Обзиром на развој туризма у свијету и наша природна богатства, посједујемо услове за значајнији развој. До тога ће доћи уколико држава уради све потребне активности на изградњи туристичке индустрије која подразумијева промоцију, организацију и обједињавање понуде, школовање кадрова те изградњи пријеко потребне инфраструктуре. Наша предност је што страни туристи траже нетакнуту природу, адреналинске спотове, а заинтересовани су и за сеоски туризам. Све то имамо.

Велики  проблеми у развоју већине предузећа су застарјела технологија, недовољно инвестирање у технологију, проблем проналаска тржишта и недостак радне снаге. 

Застарјела технологија-инсталисани производни капацитети (у погледу обима) нису ограничавајући фактор повећања производње, али у погледу квалитета (технолошки ниво), структуре и организационе усклађености су знатно неповољни. Као предности се могу навести квалификована и релативно јефтина радна снага те дугогодишња традиција.

Број запослених у дрвној индустрији у приватизационом периоду је значајно смањен. Извоз расте а проблем су фирме са ниским нивоом прераде јер је дошло до њихове експанзије а постоје ограничења у етату шуме. Расподјела трупаца од стране јавног предузећа Шуме Српске према дрвопрерађивачима до сада се одвијала по нејасно утврђеним критеријима гдје су сви били у истом рангу. Иако су наши производи доста тражени на европском тржишту већина дрвопрерађивача због недостатка сировине није у могућности да се озбиљно позиционира. Значајан дио прерађивача је приморан да увози сировину а што им ствара додатне трошкове. Ова грана у посљедњих пар година има сталан раст и све боље кориштење капацитета па од ње можемо очекивати да у будућности уз рјешење постојећих проблема настави са постисањем све бољих резултата.

Текстил, кожа и обућаВећ више година текстилна индустрија се налази на прекретници, која треба да се опредијели да ли ће се развити у грану која је конкурентна на међународном тржишту, или ће остати у фази преживљавања, што ће је на крају сврстати у грану која је од занемарљивог значаја чак у оквирима наше земље. Предузећа у овој области привреде су добро опремљена, како технички тако и са обученим радницима и имају шансу да барем по броју запослених играју важну улогу у економском напретку. Међутим, мало које има развијен властити бренд и углавном се ослањају на лон послове. Као најважније пријетње истичу се интензивна цијеновна конкуренција посебно у услужним (лон) пословима и растући притисак организованих моћних трговачких корпорација на цијене и стандарде у пословању произвођача.

Износ од 60 милиона марака колико се издваја годишње за подстицаје за развој пољопривреде није се мијењао што показује да је потребно изнаћи нове начине финансирања подршке развоја ове области. И поред инвестиција у претходном периоду она је технолошки заостала и без повећања инвестиција неће бити конкурентна на свјетском тржишту. Дошло је и до застоја у развоју прерађивачке индустрије те гашења задруга које су с обзиром на величину посједа и организацију пољопривредних произвођача битне за њихов опстанак и развој.