ЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

С А Д Р Ж А Ј

 

 

1.ПресјекекономскогстањаРепубликеСрпске

1.1. Анализа стања индустрије Републике Српске

1.2. Спољнотрговинска размјена индустрије

1.3. .Број запослених радника у индустрији

1.4.  SWOT анализа индустрије

2.СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА МЕТАЛНЕ И ЕЛЕКТРО ИНДУСТРИЈЕ

            2.1 Анализа стања у сектору металне и електро индустрије

2.2.Трендкретања броја запослених у металном и електро сектору

   2.3. Спољнотрговинска размјена

2.4.SWОТ анализа металног и електро сектора Републике Српске

2.5.Конкурентност металног и електро сектора

 

3.СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА ДРВНЕ ИНДУСТРИЈЕ                              

            3.1Анализа стања секторадрвне индустрије

            3.2  Тренд кретања броја запослених у дрвној индустрији

            3.3. Анализа спољно-трговинске размјене

            3.4SWОТ анализа дрвног сектора Републике Српске

3.5 Односи ЈПШ ''Шуме Републике Српске'' – индустријска прерада дрвета

 

4.СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА ИНДУСТРИЈЕ ТЕКСТИЛА, КОЖЕ И ОБУЋЕ

            5.1 Анализа стања у индустрији текстила, коже и обуће

            5.2Тренд кретанја броја запослених

            5.3 Анализа спољно-трговинске размјене

 

5.СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ

 

5.1 Анализа стања у сектору пољопривреде

5.2Тренд кретанја броја запослених

5.3 Анализа спољно-трговинске размјене

 

 

6.ПРАВЦИ ДЈЕЛОВАЊА ИНСТИТУЦИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ЗА УКЛАЊАЊЕ И УБЛАЖАВАЊЕ ОГРАНИЧЕЊА ЗА РАЗВОЈ ИНДУСТРИЈЕ

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1.  Пресјекекономскогстањау РепублициСрпској

 

Економија Републике Српске је  неколико пута након избијања глобалне финансијске кризе узимала замах да би након тога поново успорила.Она данас у смислу маркоекономских показатеља даје  знакове опоравка али он је и даље крхке природе, јер су значајне осјетљивости још увијек присутне. РС заостаје за другим државама у региону по питању приближавања прихода нивоу у напредним  европским економијама, са просјечним приходом по глави становника на нивоу нижем од једне  трећине просјечног прихода у европским економијама, а процес приближавања прихода је у  посљедњих неколико година у застоју. Што је још важније, стопа незапослености упорно остаје на веома високом нивоу, а посебно забрињава висока стопа незапослености код младих, као и дугорочна незапосленост. Низак ниво приватних инвестиција успорио је отварање радних мјеста уприватном сектору и раст потенцијалног БДП-а.Ако се занемари декларативна опредјељеност за реформе, може се закључити да је основнициљекономскеполитике Владе Републике Српскепосљедњихгодинабиликуповина социјалног  мира и очување плата и стечених права запослених у јавном сектору.Укупна издвајања за плате у јавном секторусу велика и потискују важну инвестициону потрошњу за подстицање раста. Високо пореско оптерећење рада и значајно веће плате у јавном у односу на приватни сектор су повезани са слабим порастом запослености у приватном сектору.

 

Области образовања и здравства и чине највећи дио запослености у јавном сектору  и без рјешавања неефикасности у овим секторима, нпр. вишка немедицинског особља у здравственом сектору или школски систем који је постао неефикасан због великог смањења броја дјеце школског узраста у протеклих 15 година, не може бити било каквог значајног смањења укупног издвајања за плате. У том смислу превелика буџетска потрошња може Републику Српску довести у озбиљне проблема ако се погледају економски и финансијски изазови који предстоје наредних година.Процјењује се да ће 2018. године РС на отплату дугова потрошити готово милијарду марака или трећину буџета.Друга трећина требаће за  исплату пензија, судећи по садашњим пројекцијама Фонда ПИО који предвиђа и даље старење популације и повећање броја пензионера. Трећа милијарда од које се тренутно издваја 745 милиона КМ за плате радника у јавном сектору (са трендом раста од 20-30 милиона годишње) сасвим сигурно неће бити довољна да се очува финансијска стабилност која подразумијева редовно  сервисирање обавеза из буџета. Ово посебно забрињава јер привреда РС свакако не може да издржи додатни степен пореских оптерећења.

 

 

			Категорија					2014				2015				2016					2017						2018
	1	Сервис спољног дуга						265,0				219,8				275,0					364,2						376,6
		1.1.	Републике Српске				200,7			143,8					184,1					262,0					278,0
		1.2.	јединица локалне самоуправе				3,6			5,6					7,7					8,0					8,0
		1.3.		јавних предузећа и ИРБ-а			60,6			70,4					83,3					94,2						90,6
2		Сервис унутрашњег дуга					352,4			397,0					517,7					506,0						593,4
		2.1.		Републике Српске			216,9			258,5					413,4					405,1						497,5
		2.2.		јединица локалне самоуправе			66,7			74,8					60,7					59,0						55,7
		2.3.		фондова социјалне сигурности			68,8			63,8					43,5					41,9						40,2
3		Сервис јавног дуга РС					556,7			546,4					709,4					776,0						879,4
		3.1.		спољни дуг (1.1.+1.2.)			204,3			149,4					191,7					270,0						286,0
		3.2.		унутрашњи дуг (2.1.+2.2.+2.3.)			352,4			397,0					517,7					506,0						593,4
4		Сервис укупног дуга РС					617,4			616,9					792,7					870,2						970,0
		4.1.		спољни дуг (1.1.+1.2.+.1.3.)			265,0			219,8					275,0					364,2						376,6
		4.2.		унутрашњи дуг (2.1.+2.2.+2.3.)			352,4			397,0					517,7					506,0						593,4
5		Сервис дуга из Буџета РС					518,1			526,9					726,2					805,5						908,5
		5.1.		спољни дуг (1.1.+1.2.+.1.3.)			265,0			219,8					275,0					364,2						376,6
		5.2.		унутрашњи дуг (2.1.+2.3.2.)			253,2			307,1					451,2					441,2						532,0

 

 

Доказ за ову тврдњу је значајан развој црног тржишта рада након повећања стопе доприноса, или повећање црног тржишта нафте и дувана након увођења нових акциза на ове производе.У том смислу економија Републике Српске треба бројне структуралне реформе како би се поставила на одрживим основама.

Од почетка  свјетске економске кризе привредни раст за мањим одступањима непрестано се врти око нулте стопе и даље иде неодлучном путањом. Присутнасуибројнаограничењапривредномразвоју: релативнонизакнивоукупнепривреднеактивности, низакнивоинвестиционеактивности, високстепеннезапослености, високспољно-трговинскидефицитинизакнивоконкурентностипривреде. Привреднарецесијакојајезахватилаиједанбројразвијенихземаља на које се наслања наша економија, додатно усложњава проблем.У наредној табели дајемо приказ макроекономских показатеља и предвиђања Владе РС о економских кретањима наредних година.Ипак треба имати у виду да су севе претходне пројекције Владе када је у питању раст привреде и извоза садржане у економскоим политикама и документима оквирног буџета редом пропале.Истовремено су пројекције отплате дугова и раста задужености биле подцјенјене што је установила и Главна служба за ревизију у јединој озбиљној анализи одрживости дуга Републике Српске која је икада урађена.Зато процјене раста БДП-а од 5% годишње у 2018. које предвиђа Влада РС треба узети сарезервом.

 

Табела 2:   Учешће ентитета у БДП-у БиХ у периоду 2009–2015. година

			2009.			2010.			2011.			2012.			2013.		2014.		2015.
	Номинални БДП за БиХ (у		24.307			24.879			25.772			25.734			26.282		27.304		28.540
	милионима КМ)
	БДП за БиХ (у %)		100			100			100			100			100		100		100
	БДП за Федерацију БиХ (у %)		63,83			64,28			63,98			64,33			64,36		64,97		65,51
	БДП за Републику Српску		33,88			33,44			33,69			33,36			33,33		32,76		32,06
	(у %)
	БДП за Брчко Дистрикт (у %)		2,28			2,28			2,33			2,31			2,31		2,27		2,43

Извор:   Агенција за статистику БиХ и Федерални завод за статистику

 

 

Процјене макроекономских показатеља за 2015. год. и пројекције

за период 2016-2018. година.(Влад РС)

	2011	2012	2013	2014	2015	2016	2017	2018
БДП у милионима КМ –
номинални	8.682	8.585	8.761	8.847	8.873	9.135	9.536	10.012
Број становника – у милионима	1,43	1,43	1,43	1,42	1,42	1,42	1,41	1,41
БДП по становнику у КМ	6.073	6.006	6.146	6.225	6.256	6.454	6.752	7.104
% раста БДП-а, номинално	4,4%	-1,1%	2,1%	1,0%	0,3%	2,9%	4,4%	5,0%
% раста БДП-а, реално	0,8%	-1,1%	1,9%	0,2%	1,4%	2,4%	2,7%	3,0%
Инфлација - годишња стопа	3,9%	2,1%	0,0%	-1,2%	-1,0%	0,5%	1,5%	1,7%
Просјечне нето плате у КМ	809	818	808	825	833	842	853	865
Увоз у милионима КМ	4.578	4.488	4.558	4.946	4.575	4.777	5.053	5.352
Раст увоза у %	13,0%	-2,0%	1,6%	8,5%	-7,5%	4,4%	5,8%	5,9%
Извоз у милионима КМ	2.561	2.375	2.604	2.692	2.613	2.744	2.936	3.171
Раст извоза у %	17,6%	-7,3%	9,7%	3,4%	-2,9%	5,0%	7,0%	8,0%
Покривеност увоза извозом у %	55,9%	52,9%	57,1%	54,4%	57,1%	57,4%	58,1%	59,2%
Стопа незапослености %	24,5%	25,6%	27,0%	25,7%	25,2%	24,7%	24,2%	23,7%

 

Раст задужености и буџетске потрошње  наредних година би могли додатно да притисне привреду РС и доведу до нове рецесије, па је осим реформи јавне управе коју предвиђа Аранжман са ММФ-ом потребн предузети конкретне кораке у области привредне реформе и подстицања раста. Ранијих година, упркос разним програмима подршке финансираним од стране Владе и локалних заједница, подаци показују да се у томе није успјело.Иако Влада у економским политикама покушава да наметне тврдњу да владају позитивни трендови,  што доказује непрекидним смањењем броја незапослених, чињеница је да је РС данас има мање запослених него прије 8 година.У следећој табели дат је упоредни приказ броја запослених у оба ентитета у протеклом периоду.

 

 

Преглед кретања броја незапослених.

 

 

Смањење броја запослених за упоредним смањењем броја незапослених може се објаснити дјелимично  негативним демографским трендовима, али понајвише миграцијама становништва.Завод за статистику РС престао је да броји оне који напуштају РС,  па данас није могуће имати прецизне податке о томе. Због тога ова појава на коју се дуго указује у смислу одлива мозгова,  представља проблем који захтјева ширу друштвену расправу.Оно што је за привреду важно, а што показују ови трендови јесте да досадашња стратегија није дала резултат и да је Српској потребан заокрет када је у питању вођење економске политике, прије свега у области развоја реалног сектора.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1.1Анализа стања индустрије Републике Српске

 

 

 

                             Учешће најзначајнијих сектора прерађивачке индустрије у укупној индустрији у периоду 2012–2015. година, према оствареној производњи

		Сектори прерађивачке индустрије					Учешће у укупној индустрији (%)
						2012.				2013.				2014.				2015.
	Метална индустрија				17,70				16,40				16,95					16,84
	Дрвна индустрија				7,89				10,48				9,85					9,67
	Индустрија текстила, коже и обуће				7,82				7,33				8,82					9,11
	Прехрамбена и дуванска индустрија				11,14				13,06				12,67					12,26
		УКУПНО:			44,55				47,27				48,29					47,88

Извор:  Републички завод за статистику РС

 

Годишња стопа раста физичког обима индустријске производње у Републици Српској у периоду 2010–2015. година (у %)

 

 

Подручја индустрије

 

 

УКУПНО ИНДУСТРИЈА (Б + Ц + Д):

 

ПРЕРАЂИВАЧКА ИНДУСТРИЈА (Ц):

 

 

Годишња стопа раста физичког обима

 

индустријске производње (у %)

 

2010	2011	2012	2013	2014	2015
2009	2010	2011	2012	2013	2014
5,4	4,8	-4	4,1	0,6	3

 

5,5		4,3		-4,4		4,2		4,9		3,2

 

 

10

 

11

 

12

 

13

 

14

 

15

 

16

 

 

Производња прехрамбених производа		6,5		-5,4		-0,3		14,8		6,2		5,3
Производња пића		-8,1		-1,3		23,4		13,8		-2,7		10,2
Производња дуванских производа		-22,9		-25,7		-39,3		-24,8		-17,1		300
Производња текстила		-43,3		22,9		-58,7		20,7		-18,2		-9,2
Производња одјеће		-28,6		2,4		-15,9		31,2		15,4		2,9
Производња коже и производа од коже		24		17,9		-11,3		12,8		11,1		3,2
Прерада дрвета и производа од дрвета и
плуте, осим намјештаја; производња		1,1		14		1,1		14,2		1		-2,6
предмета од сламе и плетарских матер.

 

17      Производња папира и производа од папира

18      Штампање и умнож. снимљених записа

 

₁₉         Производња кокса и рафинисаних нафтних производа

 

20      Производња хемикалија и хемијских произ.

 

₂₁         Производња основних фармацеутских производа и фармацеутских препарата

 

₂₂         Производња производа од гуме и пластичних маса

 

₂₃         Производња осталих производа од неметалних минерала

 

24      Производња базних метала

 

₂₅         Производња готових металних производа, осим машина

 

₂₆         Производња рачунара, електронских и оптичких производа

 

27      Производња електричне опреме

28      Производња машина и опреме д. н.

 

₂₉         Производња моторних возила, приколица и полуприколица

 

 

 

-4,7		-3,5		-4		4,4		-0,4		-1
23,9		-10,6		14,9		-29,7		4,8		-16
12,5		15,5		-14,3		6		-8,3		-2,4
5,7		2,4		3,7		9,5		14,5		3,8
-17,2		30,7		47,1		11		2,1		-7,1
-6,1		-0,6		-19		34,5		35,6		12,3
5,7		3,2		-18,2		-30,9		16,7		4,6
35,3		-28,4		7,2		-29,2		-25,8		5
3,1		2,7		4,3		3,5		10,9		6
39,5		33,4		24,9		59,2		-21		-27,1
-6,2		-15		-2,3		37,9		-9,1		19,2
-48,4		1,7		-11,2		75,5		-9,3		-16,6
23,7		11,5		-28,6		14		0,5		3,5

 

	30		Производња осталих саобраћајних средст.		-28,3		-21,7		48,6		28,2		1,7		-30,1
	31		Производња намјештаја		-4,9		25,9		-7,6		20,7		14,4		2,9
	32		Остала прерађивачка индустрија		25,3		-26,2		27,7		160,5		8,1		-1,9
	33		Поправка и инсталација машина и опреме		150,6		20,8		10,7		-22,7		4,7		-6,6

Извор:     Републички завод за статистику Републике Српске

 

1.2.Спољнотрговинска размјена индустрије

			Спољнотрговинска размјена у периоду 2009–2015. година
							2009.				2010.				2011.				2012.				2013.				2014.				2015.
		Република Српска					1.672.915				2.177.809				2.560.808				2.374.737				2.604.090				2.692.013				2.513.206
		(извоз у 000 КМ)
		Република Српска					3.567.879				4.053.084				4.577.526				4.487.548				4.557.635				4.946.061				4.296.086
		(увоз у 000 КМ)
		Спољнотрговинска					5.240.794				6.203.893				7.138.334				6.862.285				7.161.725				7.638.074				6.809.292
		размјена Републике
		Српске
		Покривеност увоза					46,9%				53,7%				55,9%				52,9%				57,1%				54,4%				58,5%
		извозом у РС
		Индустрија					1.566.745				2.006.518				2.355.439				2.176.930				2.373.815				2.490.835				2.327.495
		(извоз у 000 КМ)
		Индустрија					3.357.875				3.823.847				4.325.886				4.247.046				4.313.846				4.701.717				4.039.287
		(увоз у 000 КМ)
		Покривеност увоза					46,7%				52,5%				54,4%				51,3%				55%				53%				57,6%
		извозом у ндустрији
		Учешће извоза					93,65%				92,13%				91,98%				91,67%				91,16%				92,46%				92,60%
		индустрије у извозуРС
		Прерађивачка
		индустрија					1.311.573				1.699.792				2.111.891				2.032.976				2.130.882				2.305.657				2.211.611
		(извоз у 000 КМ)
		Прерађивачка
		индустрија					2.647.234				2.749.315				2.968.159				2.996.286				3.074.468				3.600.037				3.338.194
	(увоз у 000 КМ)
		Покривеност увоза
		извозом у прерађивач.					49,54%				61,83%				71,15%				67,85%				69,31%				64,05%				66,25%
		индустрији
		Учешће извоза
		прерађив. индустрије					78,40%				78,05%				82,46%				85,62%				81,83%				85,58%				88,00%
		у укупном извозу РС