Здравствени систем Републике Српске

Здравствени систем Републике Српске је централизован, а носиоци система су  Министарство здравља и социјалне заштите, Институт за заштиту здравља и Фонд здравственог осигурања Републике Српске (ФЗО РС). Закон о здравственој заштити и Закон о здравственом осигурању Републике Српске имају изражен социјални карактер за разлику од неких других, знатно развијенијих система, који су засновани искључиво на тржишном приступу. Овакав систем који се заснива на принципима једнакости и солидарности временом ствара све већи притисак на његову финансијску стабилност и одрживост. Међутим, дугови према држави, запосленима и добављачима, неповољна структура осигураних лица, лоша наплата доприноса, нерационална организација здравствених установа... стварају суштински проблем здравственог система Српске, а то је непокривеност расхода приходима. Да би се задржао постојећи (и унаприједио) обим права осигураника, биће неопходна свеобухватна и комплексна реформа здравственог система Републике Српске.

У ове реформе спада и проналажење додатних извора финансирања, реорганизација здравствених установа, као и рационализација трошкова. Проблеми са којима се суочава здравствени систем Српске су универзалне природе и огледају се у томе да медицина, а самим тим и трошкови лијечења, расту брже од раста економске основе друштва. Због ових разлога мора се увести адекватан облик финансирања здравства који би обезбиједио квалитетан и доступан приступ потребној здравственој заштити, а у исто вријеме расподијелити финансијски ризик тако да грађани нису финансијски угрожени приликом кориштења здравствене заштите. Здравствени систем у Републици Српској функционише у условима знатно ниже привредне и демографске развијености земље у односу на земље Европске уније. БДП по становнику, као показатељ укупног економског развоја, у Републици Српској значајно заостаје у односу на земље Европске уније (лоши показатељи тржишта рада, стопа незапослености која је међу највишим у Европи).
Сама структура извора прихода ФЗО РС покаује да запослени чине једну трећину од укупног броја осигураника док доприноси које они уплаћују чине преко 80% укупних прихода ове инстиуције. Пензионери и незапослена лица чине готово 60% укупног броја осигураника, а у укупном приходу учествују са свега 12%, што нас доводи до закључка да је готово сав ризик здравственог осигурања на запосленим осигураницима. Побољшањем стања на тржишту рада била би проширена и основа за убирање прихода за финансирање здравствене заштите у цјелини, а омогућило би се и веће издвајање средстава за здравствену заштиту чиме би биле смањене разлике у нивоу финансирања у Републици Српској и земљама Европске уније.
Сама одрживост здравственог система Републике Српске је под укупним утицајем привредних и економских фактора и због тога механизми дјеловања за унапређење здравственог система требају бити усмјерени на реформске процесе у земљи.

Ови процеси треба да се крећу у сљедећим правцима:
1.         Кроз примарну улогу Министарства здравља и социјалне заштите извршити обједињавање надзора и контроле над свим здравственим установама, извршити професионализацију управљања здравствених установа;
2.         Израда Плана и Мреже здравствених установа, Плана људских ресурса и континуирано провођење мониторинга и евалуације комплетног здравственог система;
3.         Омогућавање додатних извора финансирања здравственог осигурања и здравствене заштите;
4.         Увођење нових, побољшаних механизама уговарања, вредновања и плаћања здравствених услуга, као и правилно, рационално усмјеравање и расподјелу средстава;
5.         Увођење додатних, побољшаних механизама контроле финансирања здравственог система, као и већа овлаштења ФЗО РС код контроле наплате доприноса;
6.         Израда Националних програма за промоцију здравља и превенцију болести - улагање у превенцију;
7.         Проналажење начина да се локалне заједнице више укључе у финансирање здравствене заштите појединих категорија становништва, као и саму здравствену заштиту.
            Ови правци уједно представљају и препоруку куда треба да се креће здравствени систем Републике Српске. Демографска и економска кретања, као и промјене на тржишту рада јасно показују да су нереална очекивања да се садашњи модел финансирања и здравственог осигурања и здравственог система као такав одржи и у будућности.

Претрага

Календар догађаја

Прошли мјесец Јун 2024 Следећи мјесец
П У С Ч П С Н
week 22 1 2
week 23 3 4 5 6 7 8 9
week 24 10 11 12 13 14 15 16
week 25 17 18 19 20 21 22 23
week 26 24 25 26 27 28 29 30